Суд Босне и Херцеговине је 21.2.2023. у предмету Славен Радинковић и други прихватио приједлог Тужилаштва Босне и Херцеговине од 20.2.2023. и донио рјешење којим је према осумњиченима Славену Радинковићу, Јовану Шуману, Игору Зарићу и Дамјану Тепићу одређена мјера притвора, који притвор по овом рјешењу може трајати најдуже мјесец дана, рачунајући од дана лишења слободе, односно од 19.2.2023. до 19.3.2023. године или до нове одлуке Суда, због постојања како опћег тако и посебног притворског разлога прописаног чланом 132. став 1. тачка б), односно бојазни да ће уништити, сакрити, измијенити или кривотворити доказе и трагове важне за кривични поступак, утјецати на свједоке, саучеснике или прикриваче, а одбијен је као неоснован приједлог за одређивање мјере притвора према наведеним осумњиченим због посебног притворског разлога прописаног чланом 132. став 1. тачка ц) ЗКПБиХ, односно бојазни да ће поновити кривично дјело.

Истим рјешењем одбијен је као неоснован приједлог Тужилаштва БиХ за одређивање мјере притвора према осумњиченом Борису Грујићу.

Наведена лица осумњичена су за почињење кривичног дјела организирани криминал из члана 250. ставови 2. и 3. Кривичног закона Босне и Херцеговине (КЗБиХ) у вези с кривичним дјелом неовлаштени промет опојним дрогама из члана 195. КЗБиХ.